MOSTARSKE KISE

u mostaru sam voleo neku svetlanu jedne jeseni

jao kad bih znao sa kim sada spava

ne bi joj glava ne bi joj glava

jao kad bih znao ko je sada ljubi

ne bi mu zubi ne bi mu zubi

jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije

jos nedozrele

govorio sam joj ti si deriste ti si balavica

sve sam joj govorio

i plakala je na moje ruke na moje reci

govorio sam joj ti si andjeo ti si djavo

telo ti zrelo sto se pravis svetica

a padale su svu noc neke modre kise nad mostarom

nije bilo sunca nije bilo ptica niceg nije bilo

pitala me je imam li brata sta studiram

jesam li hrvat volim li rilkea sve me je pitala

pitala me je da li bih mogao sa svakom tako sacuvaj boze

da li je volim tiho me pitala

a padale su nad mostarom neke modre kise

ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini

al nije htela to da cini nije htela

il nije smela vrag bi je znao

2

jesen je ta mrtva jesen na oknima

njene oci ptica njena bedra srna

imala je mladez mladez je imala ne smem da kazem

imala je mladez mali ljubicast ili mi se cini

pitala me je da li sam hrvat imam li devojku

volim li rilkea sve me je pitala

a na oknu su ko bozicni zvoncici moga detinjstva zvonile kapi

i nocna pesma tekla tihano niz donju mahalu

ej sulejmana othranila majka

3

ona je prostrla svoje godine po parketu

njene su oci bile pune ko zrele breskve

njene su dojke bile tople ko mali psici

govorio sam joj da je glupava da se pravi vazna

svetlana svetlana znas li ti da je atomski vek

bitlsi bob dilan i kojestarije sve sam joj govorio

ona je plakala ona je plakala

4

vodio sam je po kujundziluku po ascinicama

svuda sam je vodio

u pecine je skrivao na cardak je nosio

pod mostovima se igrali zmurke neretva zdrebica

pod starim mostom crnjanskog joj govorio

sto je divan saputala je sto je divan

kolena joj crtao u vlaznom pesku

smejala se tako vedro tako nevino ko prvi ljiljani

u dzamije je vodio karadjoz beg mrtav premrtav

pod teskim turbetom

na grob santicev svece je odnela malo plakala kao i sve zene

svuda je vodio

5

sad je ovo leto

sad sam sasvim drugi pisem neke pesme

u jednom listu pola stupca za peru zupca i nista vise

a padale su svu noc nad mostarom neke modre kise

ona je bila raskosno bela u nocnoj tmini

ali nije htela to da cini nije htela

il nije smela vrag bi je znao

6

ni ono nebo ni ono oblacje ni one krovove

bledunjavo sunce izgladnelog decaka nad mostarom

ne umem zaboraviti

ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu

njen smeh sto je umeo zaboleti kao kletva

onu molitvu u kapeli na belom bregu

bog je veliki govorila je nadzivece nas

ni one teske modre kise

o jesen besplodna njena jesen

govorila je o filmovima o dzemsu dinu

sve je govorila, malo tuzno malo placljivo o karenjini

govorila je klajd grifits ne bi umeo

ni mrava zgaziti

smejao sam se ti si glupa on je ubica ti si dete

ni one ulice one prodavce poslednjeg izdanja oslobodjenja

ni ono grozdje polusvelo u izlozima ne umem zaboraviti

onu besplodnu gorku jesen nad mostarom one kise

ljubila me je po cele noci grlila me i nista vise

majke mi nista drugo nismo

posle su opet bila leta posle su opet bile kise

jedno jedino malo pismo iz ljubljane otkuda tamo

ni ono lisce po trotoarima ni one dane

ja vise ne mogu ja vise ne umem izbrisati

7

pise mi pita me sta radim kako zivim imam li devojku

da li ikada pomislim na nju na onu jesen na one kise

ona je i sad kaze ista kune se bogom potpuno ista

da joj verujem da se smejem davno sam davno prokleo hrista

a i do nje mi bas nije stalo klela se ne klela

mora se tako ne vrede lazi

8

govorio sam joj o ljermontovu o sagalu sve sam joj govorio

vukla je za sobom neku staru cvajgovu knjigu citala popodne

u kosi joj bilo zapreteno leto zutilo sunca malo mora

prve joj noci i koza bila pomalo slana ribe zaspale

u njenoj krvi

smejali smo se decacima sto su skakali s mosta za cigarete

smejali se jer nije leto a oni skacu bas su deca

govorila je mogu umreti mogu dobiti upalu pluca

onda su dolazile njene cutnje duge preduge

mogao sam slobodno misliti o svemu razbistriti spinozu

sate i sate mogao sam komotno gledati druge bacati oblutke

dole niz stenje mogao sam sasvim otici nekuda daleko

mogao sam umreti onako sam u njenom krilu samlji od sviju

mogao sam se pretvoriti u pticu u vodu u stenu

sve sam mogao

9

prste je imala dugacke a krhke beskrvne a hitre

igrali smo se buba-mare i skrivalice

svetlana izadji eto te pod stenom nisam valjda corav

nisam ja blesav hajde sta se kanis dobices batina

kad je ona trazila mogao sam pobeci u samu reku nasla bi me

namirise me kaze odmah pozna me dobro

nisam joj nikad verovao valjda je stalno curila kroz prste

10

volela je kestenje kupili smo ga po rondou

nosila ga u sobu vesala ga o koncice

volela je ruze one jesenje ja sam joj donosio

kad svenu stavljala ih je u neku kutiju

pitao sam je sta misli o ovom svetu veruje li u komunizam

da li bi se menjala za natasu rostovu svasta sam je pitao

ponekad glupo znam ja to i te kako

pitao sam je da li bi volela malog sina recimo plavog

skakala je od ushicenja hoce hoce

a onda odjednom padala je u neke tuge ko mrtvo voce

ne sme i ne sme ne bi to ona ni za zivu glavu

vidi ti njega misli tek tako kao da je ona pala s jupitera

ko je to recimo zubac pera da bas on a ne neko drugi

taman posla kao da je on u najmanju ruku brando ili takvi

11

govorio sam joj ti si glupa ti si pametna ti si djavo

ti si andjeo sve sam joj govorio nista mi nije verovala

vi ste muskarci rodjeni lazovi vi ste hulje

svasta je govorila

a padale su nad mostarom neke modre kise

stvarno sam voleo tu svetlanu jedne jeseni

jao kad bih znao sa kim sada spava ne bi mu glava

ne bi mu glava jao kad bih znao ko je sada ljubi

ne bi mu zubi ne bi mu zubi

jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije jos nedozrele

Pero ZUBAC