OTADZBINA

I ovaju kamen zemlje Srbije

Sto pretec suncu dere kroz oblak,

Sumornog cela mracnim borama

O vekovecnosti prica dalekoj,

Pokazujuci nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi-

Te crne bore, mracne pecine;

A kamen ovaj, ko piramida

Sto se iz praha dize u nebo,

Kostiju krsnih to je gomila,

Sto su u borbi protiv dusmana

Dedovi tvoji voljno slagali,

Lepeci krvlju srca rodjenog

Misice svojih kosti slomljene,

Da unucima spreme busije,

Oklen ce nekad smelo preziruc

Dusmana cekat cete grabljive.

- I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema...

Nogom ces stupit, mozda, poganom?

Drznes li dalje?... Cuces gromove,

Kako tisinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strasnom kidaju,

Razumeces ih srcem strasljivim

Sta ti sa smelim glasom govore,

Pa ces o stenja tvrdom kamenju

Brijane glave teme celavo

U zanosnome strahu lupati,

Al' jedan izraz, jednu misao

Cuces u borbe strasnoj lomljavi

"Otadzbina je ovo Srbina!..."

Djura Jaksic