PONOSNA PESMA
Ja pevam
grla cista
kao sto drvo lista
pevam kroz lavez pasa
kao sto psenica klasa
pevam s grumenom zemlje u saci
kao sto Sin peva o Majci
i molim andjele
decicu bestelesnu
da mi uslise i prime pesmu.
Ovo je moja jedina
i jevandjeljska Zemlja-Majka
Moja kneginja
moja gospodja varosanka
moja seljanka storucica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vucica
ko da je hajducica.
S njom sam pola stoleca
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juce umro
ne bih znao
da ovo nisu vocke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
vec prerusene munje, vukovi i poskoci!
Nagrdise mi zemlju
onocise mi dane
Zatrnise mi sunce
pa se jezim i srdim
Oljagase mi ime i prezime
kucu i ukucane
al ja se opet ponosim sto sam Srbin!
Kazu da sam divljak
i da nisam u pravu
sto branim svoju kucu
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rodjenoj Zemlji
udaraju medje
prekrajaju tapije
i pecate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.
Trpaju na moje plece
svo belosvetsko smece
i cekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspece
i ponosim se sto sam Srbin!
Ponosim, kazem
ali u mom ponosu
nema ponizenja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim sto su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.
I samo sto ponekad proskrgucem gnevno
ne bi li me cula planeta usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!
Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Dusa joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
docekala i pocastila
i ispratila, s poslacima
onako domacinski.
Samo se vise ne slazemo
sa onom Bozijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju cobansku cud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamencinom
I zato smo evo stali pred strasni sud.
Poabase mi ruho
naruzise mi lice
Oko srca mi lanac
na ustima katanac
Uspavase mi pcele i ucutkase ptice
al ja se opet ponosim
sto sam Srbin, Balkanac!
I samo sto ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me cula nebesa usnula
jer nas opet ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!
Samozvani mirotvorci sto nas zavadise
Crnim tamjanom nam Zemlju okadise.
Dusebriznici bez duse i srca
glavesine, glavonje i glavosece bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimase nam kljuceve svih prava
pa cak i nasusni hleb
vazduh i vodu.
Djavolji sinovi i pasji sinovci
korov istrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.
Blate me, brate Ivo, za trojicu
Muce me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oce da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i suncevog sjaja
podmecu mi svoja kukavicja jaja
Tako postah neka napast nevidjena
Napastvujem dnevno tri stotine zena
pecem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zlocine
i za sve ono sto oni meni cine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zastiti me od ovih aveti!
Moji mladi se cude
sto se trujem i lecim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Sta bih ja drugo sa ovolikom tugom
Kriv sam jedino zato
sto ne umem da klecim
(osim
da prostis
pred zenom
kad radim one stvari)
A gresan sto procerdah
uz dert
i zal
i sevdah
onako vasarski
becarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakcalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.
Moj djed je bio domacin covek
u osvit ovog veka
Imao je vrsalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je dzambasio besne konje i karuce
A ja imam samo dusu
samo ovo ludo srce
sto mi prica u grudima
o zivotu o ljudima
sto mi peva
sto mi place
sto se smeje
sto me boli
sto mi bije neprebolno
kao ono tesko zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!
I necu da budem sluga
ni zbir
ni udvorica
ni paz
Zato mi stavise na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izasla iz jama
Moja kraljica,obucena u psenicu i raz
Moja velikomucenica Srbija
ukavezena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laz
i ponosim se sto sam Srbin
Srbenda sa Balkana!
I samo sto ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me cula sazvezdja usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!
Dobrica Eric
(1993)
eMKa
© Copyright1999 eMKa. All rights reserved.
Questions or problems regarding this web site should be directed to