Ja

Rab Bozji

Srbin

sa prosedom bradom

izjavljujem dragovoljno

kroz lance i zicu

pred svedocima

Silom, Mukom i Nepravdom

da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam sto sam neko

a ne niko i netko

Kriv sam sto u doba opsteg srbobrsta

idem u pravoslavnu crkvu

doduse poretko

i sto se krstim ovako

s tri prsta!

Kriv sam sto jesam

a treba da nisam

Kriv sam odavno

sto stojim uspravno

i gledam u nebo, umesto u travu

Kriv sam sto se drznuh protiv krivde

kriv sam

sto opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam sto pisem i citam cirilicom

kriv sam sto pevam, smejem se i psujem

a ponekad i lajem

Kriv sam i priznajem

da ne znam sto znam i da znam sto ne znam

Kriv sam, i da zavrsim

s najvecom krivicom

(pre nego sto se zacenem od smeha)

kriv sam tvrdoglavac

sto sam Pravoslavac

i Svetosavac i sto ne verujem

u sveti zlocin i oprostaj greha!

Kriv sam i gresan

dakle

sto postojim

i kad vec postojim i jos drsko stojim

sto bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam

da sacuvam glavu

izgubicu casni krst i krsnu slavu

Ako ne priznam

crno mi se pise

ceo svet ce na moju Zemlju da kidise

Rulje bivsih ljudi

lopova i golja

copori robota i drugih monstruma

kidisace na moje vocnjake i polja

i na moju belu kucu pored druma

oko koje kao najlepse odive

cvetaju tresnje, jabuke i sljive.

Pa evo

priznajem i to

za spas roda

Ja vise ne postojim

skinite me s liste

Ja sam od sad samo

vazduh, svetlost i voda

tri elementa koja vam koriste

A ovo sto pred vama govori i hoda

to je ono sto vi od mene stvoriste!

Moja ruzna slika

ozverena lika

koju umnozavate u veceri i jutra

to je slika vase svesti i podsvesti

to nisam ja, spolja

to ste vi – iznutra!

Moj dusmanine sa hiljadu ruku

s hiljadu slugu i sluskinja lazi

ubrao si mi sunce ko jabuku

i radost cistu ko bulka u razi

Moji ce potomci piti jed i cemer

a tvoji vec piju gorku medovinu

za krvav novac kojim punis cemer

rasprodajuci moju djedovinu

Usud ce ti ludacku kosulju obuci

i tada ce se malo razdaniti

ili ce planeta od sramote puci

i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste vazne

Zemljo moja mila

Ti i Tvoje sestre

Istina i Pravda

cim se na vas digla ovolika sila

cim su na vas zinule

krivda i nepravda.

Rulje bivsih ljudi

ubica i golja

copori robota i drugih monstruma

palacaju na tvoje vocnjake i polja

i na moju belu kucu pored druma

oko koje kao najlepse odive

cvetaju lipe, jabuke i sljive.

Sta ce ovde dzihadlije

krstasi, farmeri

koji Ti cerece sinove i kceri

Mora da su cule belosvetske bande

da imaju zlatna srca

pa ih vade

da ih presade u sopstvene grudi

ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tuzioci

suci i dzelati

ispisali ste mi svoje zapovesti

po zenicama

najfinijem staklu

Sto teze zivim, lakse cu umreti

Zasli ste mnogo u noc poodmaklu

ali uzalud cete lincovati

najgostoljubiviji narod na planeti

(zbog cega cete goreti u paklu)

jer Ljudsko Srce

cudo nad cudima

nece da se primi u vasim grudima!

Mi se ne plasimo smrti

crne vuge

vec ropskog zivota i bolesti duge

Smrt je cesta pojava medj nama Srbima

kao sto su prolece, leto, jesen, zima

I nije strasnije

pogotovu danju

od suse, poplave, zemljotresa, mraza

kad je covek sretne na svome imanju

okadjene duse i svetla obraza.

Zlonamernici

siti i maniti

sve mi zabraniste u rodjenoj kuci

al ne moze mi niko zabraniti

a to se vama vise ne dogadja

ni kad svadbujete

ni kad vam se radja!

Postedite me koca i konopca

i razapnite me na vrhu planina

kao vasi praoci sto su mog Praoca

Isusa Hrista Nazarecanina.

Ja cu da gledam

a vi zazmurite

inace ce vam se oci rasprsnuti

od sjaja mog lica

Samo, pozurite

Dobrica Eric (1993)