POSLE MNOGO GODINA

Joj, Roso, zeno pobogu!

Sta ti onu lepotu sa tela izbrisa,

Sta bi od onih zanosnih nogu,

A sta od velicanstvenih sisa!

Ja te vise takvu gledati ne mogu,

Roso, zeno pobogu!

Kada se setim - kako ne bih plak'o:

Noc, zamirisu grudi devojacke;

K'o zdrebac sam ogradu preskak'o,

Oblacio gace naopacke!

A kad sam se prvi put od ljubavi pricestio -

Odjednom sam se onesvestio!

Sada bih dao sve ove godine hrome

Za onu jednu noc ispod lipe:

Zvezde prste, tela se lome,

A ispod nas mirisne trave skripe!

Ujutro smo oboje od umora klonuli.

Ne, to smo negde daleko u ljubavi potonuli!

Nocima sam te sanjao:

Ides sljivikom, mamis me, a gola se skinula!

Znojio sam se, propinjao,

Ni Bogu se nisam sklanjao!

Sto u snu buncam - majka se tesko brinula!

A kad bih se posle svega

Na stomak potrbusio -

Celu bih slamaricu izbusio!

E, mislio sam da cu

Mlad i besan vecno biti

I da ce mi telo uvek u vatri da gori!

Al' evo i bore, duboke k'o korito recno,

A korak sve sporiji i sporiji.

- 'Bem ti zivot i ovaj lazni sjaj

Kad tako brzo dodje kraj!

A sada, kada te gledam, Boze me oprosti,

Ostale ti samo koza i kosti!

I gladan pas bi pored takve morao da posti!

Roso, tugo moja, molim te oprosti!

Ako cemo dusi po volji -

Ni ja ti nisam nista bolji!

Dosli smo do takvog stanja -

Sedimo jedno kraj drugog k'o dva panja!

E, nekad sam ti umesto pesama

Ono drugo nudio,

A sada nas zivot k'o dva zlocinca

Na starost osudio!

Mihajlo Cupovic