NA VR' SELA MOGA - Iz recenzija i pogovora

Recezent Ljubivoje RSUMOVIC, izmedju ostalog, istice:

"Ovo su pesme koje narod smislja u najrazlicitijim, ali uglavnom veselim prilikama. Smisljene su da nasmeju, zasmeju, razgale dusu i telo. Nezlobive su i apoliticne. Ticu se jedino ukusa i prave mere, jer nisu za svaku priliku, nisu ponekad za decju proradu i upotrebu, nisu za salonske zabave visokih intelektualaca, jer su najcesce od ovoga sveta, putene, postene, ispevane tako i upucene takvim ljudima...
Pesme koje je Kecman sakupio nemaju vukovsku patinu, nije ih vreme valorizovalo, ali imaju nesto od novokomponovane naivnosti, od novovremene ironije, od zadirkivackog naboja svojstvenog ovom najlonskom, celofanskom, kompjuterskom dobu.
Sve kad se sabere i oduzme, mislim da objavljivanje ovih pesama u knjizi nece moci nikoga da omete u lepom vaspitanju, niciju mastu da pokvari, ni na kakav zlocin da navede... Naprotiv, pomocice da "na ovom svetu zardjalom od greha, bude vise nezlobivih osmeha".

Iz recenzije Miroljuba JEVTOVICA:

"Izbrzacene i pohvatane u letu, ove umotvorine - u redosledu od cednih do bestidnih - kazuju manje o tvorbi medjuljudskog a vise o zeljama pustim. Bile kakve da su, bilo koliko da ne pasuju uz priliku svaku, one govore o nama kakvi i jesmo i nismo na tvoru i govoru. Ako se vec govore, zasto ih ne bi i videle oci radoznalih citaca i cule usi radoslusne? Nisu namenjene nedoraslima...
Ovo delu ulazi u javnost da i njime nas sutrasnje cinimo slobodnijim i boljim."

U opsirnom pogovoru pod naslovom S' OPROSTENJEM, ONE STVARI

Mile NEDELJKOVIC zakljucuje:

"Pesme u ovoj zbirci su odista svenarodne. Ne samo po tome sto ih je Milorad Kecman brizljivo, uz savladavanje uvek razlicitih minskih polja nepoverenja i zatvorenosti, sakupljao sirom zemlje, sto se ocituje u jeziku, frazeologiji, lokalizmima, vec nada sve po tome sto su ovo stihovi koje su spevavali svi drustveni slojevi, sve kategorije stanovnistva, svih uzrasta i vrsta zanimanja. Uostalom, ako je nesto sveopste, onda je to nemir ljubavi. Zato se ovi stihovi, svidjalo se to nekome ili ne, pravio se nevest ili ih inkvizitorski gusio, prihvataju, pa se za njima poseze, bar u trenucima i raspolozenjima koji su svakom ljudskom bicu dobro znana, neodvojiva i prisna, jer izrazavaju ono sto druge vrste pesama nemaju niti pokusavaju. A to su one stvari. I sve sto ih prati. Pre i posle, juce i ubuduce. A desavaju se uvek - sada. Kao sto je i zivot jedino moguc u vremenu sadasnjem. Zivot koji ne prasta. Zivot, bez oprastanja."

eMKa