Kad se ono s prva greha
Nebo naoblaci
Te morase ljudi
Iz raja izaci, -
Ko kad sivi soko slomi
Svoje desno krilo,
Tako im je gorko,
Tako tesko bilo.
Jedan drugog bolno gleda:
"Ovako se zivet ne da!
Ta mi kanda nismo ljudi;
Prazna srca, prazne grudi, -
U praznini muke s’ jate,
-Zar nas kletve dotle prate?
Il’ ce ocaj da nas strati
Ili cemo podivljati!"
Jovan Jovanovic Zmaj
Na taj vapaj, na te glase
Tvorac sveta smilova se:
- "Ja dosudih vasem grehu
Tezak deo,
Al’ da tako tezak bude,
Nisam hteo,
Sidji dole, kceri moja
Najmilija!"
A kci sidje, - to je bila
Poezija.
I na zemlji ko da novo
Sunce sinu,
Te razvedri praznu tminu,
Pustolinu.
Gde je bola, gde je jada,
- Pesma blazi;
Gde se klone, gde se pada,
- Pesma snazi;
Gde su ljudi dobre cudi,
- Pesma s’ ori;
Sto ne mozes drukce reci
- Pesma zbori;
Gde utehe nema druge,
- Pesma stize;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma dize.
Evo majke kod kolevke
Ceda tija,
Cedo spava, a majka ga
Pesmom njija.
Pesma miri lepse nego
Cvece majsko,
A sto pesma cedu zeli,
To je – rajsko.
Eno crkve, bozja hrama,
Pun je sveta;
Verni poju, pesma s’ dize
Kroz kubeta.
Gde god crkve, svud se taki
Glas razleze,
To pojanje slabe stvore
S bogom veze.
Nad mrtvacem pesma place:
-"Svjati boze!"
A iz groba nadi nicu
Pa se mnoze.
Ta i grob je tek kolevka
Boljeg danja,
- I zvona su samo pesme
Pouzdanja.
Evo svati, opet pesme
- Divni dani!
Pesma s’ peva mladoj nevi,
"Biser-grani".
Pesma trese pred mladence
Rosno cvece,
Dovarava, docarava
Rajske srece.
Eno ratar s' teskim trudom
Ore rado;
Eno pastir u samoci
Javi stado.
Eno moba slozno pregla,
Slozno radi; -
Trude, patnje i samocu
Pesma sladi.
Suzna majka sina ceka
Izdaleka;
A i sinak o njoj sneva
Pa popeva.
Pesma ide kroz svet ceo,
Ne mori se;
"Mila mati, bog ce dati,
Nadaj mi se!"
Pod stoletnim hrastom sedi
Guslar stari,
Proslost vraca, duse krepi,
Srca zari.
Haj, sto Srbin jos se drzi
Kraj svih zala, -
Pesma ga je odrzala,
Njojzi hvala!
Gde je bola, gde je jada,
- Pesma blazi;
Gde se klone, gde se pada,
- Pesma snazi;
Gde su ljudi dobre cudi,
- Pesma s’ ori;
Sto ne mozes drukce reci,
- Pesma zbori;
Gde utehe nema druge,
- Pesma stize;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma dize.
Jer u pesmi nema mrznje,
LJUBAV vlada,
U pesmi je cvetak vere,
Melem NADA
Ko ne shvati pesma sta je,
sta li moze,
Za njega si zaman cerku
Poslo, boze!
Dok o rajskoj sreci sneva
Dusa zivlja,
On ce, kletnik, da se sladi
Il’ podivlja.
Neguj pesmu, njom ces skrotit
Ljuta tigra, -
Ali pesma ne sme biti
Pusta igra.
Pesma mora biti sveta,
Biti cista,
Bas ko zvezda u visini
Sto se blista.
Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita,
Mora teci iz dubine
Srca zdrava, -
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.
***
Takvu pesmu, gaji, neguj
Dok te traje!
Ne skrnav' je laznom dusom,
- Svetinja je!
Progonite l’ takve pesme,
Ciste, svete, -
Zbogom, sreco, - zbogom, nade, -
Zbogom, svete!
Jovan Jovanovic Zmaj
1881